Dragan Zarić

Рођен је за време окупације 1942. у Београду. Зарићи су стара београдска породица. Драгана су у породици звали Гага, био је најнесташнији од троје малих Зарића. Дечак није баш волео књиге, ни учење, тешко га је било натерати да школу схвати озбиљно. У својој богатој каријери провео је три и по деценије пред камером, стао је пред њу и извео оно своје у преко 80 наврата. Заблистао је и једном репликом и са преко стотину њих у истој улози. Зарић се са 24 године први пут појавио на филмском платну, као студент у урбаној драми Владана Слијепчевића "Штићеник" (1966), по сценарију Јована Ћирилова. А онда се на ТВ екранима широм Југославије појавио опскурни кафански трио, били су то - "Музиканти". Успех "Музиканата" избацио је у први план Зарићев таленат у комедији, па је већ следеће године (1970) уследио још један хит серијал Драгослава Лазића - "Љубав на сеоски начин". Драмског уметника публика је гледала и као директора гимназије у "Варљивом лету 68", затим у филму "Човек са четири ноге", као и у комедији "Дебели и мршави" и филмском наставку авантура Паје и Јарета, "Камионџије опет возе", у улози препреденог гастарбајтера Буце Крталића. Млађа публика најбоље га памти по лику поштара Назима у антологијској ратној драми "Лепа села лепо горе" (1995) Срђана Драгојевића, али и портира у филму "Ране" (1998). Зарићево последње појављивање пред филмским камерама било је у Лекићевој драми "Нож" (1999), умро је већ следеће године од последица рака. Драмског уметника публика је гледала и као директора гимназије у "Варљивом лету 68", затим у филму "Човек са четири ноге", као и у комедији "Дебели и мршави" и филмском наставку авантура Паје и Јарета, "Камионџије опет возе", у улози препреденог гастарбајтера Буце Крталића.